Bosančice

Meni često muž kaže da sam ja najgora moguća kombinacija. Bosansko-lička. Al'  eto ima(m) sreće, pa sam rođena i odrasla u Novom Sadu, u ravnici, pa to ubija taj brdsko divljačni karakter, tj. svodi ga na najmanju moguću meru;))) Lepo sam pripitomljena, na (njegovu) sreću...
E, sad zov divljine ume da proradi i kod mene. Opiči me nekad nostalgija, pa se strašno zaželim i blage Bosne i divlje Like istovremeno,  i mirisa vazduha i ukusa vode iz izvora i bunara, i zrikavaca i laveža pasa kojih sam se kao dete jezivo plašila, i kuruze i base, ma kad bolje razmislim to je žal za detinjstvom i bezbrižnim raspustima i onom osećanju dosade i sporog proticanja vremena.
I zbog svega toga sam isplela i ove zepe, priglavke, pape, popke, nazovite ih kako želite:

Prvi put u životu sam isplela ovako nešto, bilo je vrlo jednostavno, bosanski, ali ironija naravno umeša svoje prste, pa je mustra na engleskom...
A od moje drage tetke sam dobila i ove priglavke:

tabani

One su mi kao za svečane prilike, a za svaki dan jedne ovakve:

Moja najmlađa Indijanka ih zove "klizalice". Po parketu može da pravi savršene piruete, ali i to ću rešiti stavljanjem tačkica sa bubrećim flomasterom... biće teže;))

Za jogu su dušu dale....

Ličani ih zovu coklje. Postoji samo jedna razlika: na tabane prišiju gumu (unutrašnju od točka), pa mogu da se nose i napolju. Ako neko slučajno zna kako se rade, bila bih zahvalna! Ne znam da ih ispletem, a nisam ni videla da mogu negde da se kupe, bar ne u Novom Sadu.

Haljine, tunika, torba...

Kad je bilo ovo ludilo od vrućine ja sam sedela za šivaćom mašinom. Bila sam vrlo produktivna i za deset dana sam sašila tri haljine, jednu tuniku, dvanaest jastučića za stolice na terasi, dve torbe i to je to. Još uvek me drži želja i volja za šićem. Nekako sam se uvežbala i sad se usuđujem da radim i nešto komplikovanije. Nekad se neke stvari jednostavno postave na mesto same od  sebe. Čučnu. Ili jednostavno moraš da sazriš. E pa tako i ja sa šivenjem. Konačno smo kliklnuli, mislim šivenje i ja:)))
Dakle, evo mog šića:

Sada imam pet haljina istog kroja. Evo ih ovde, ovde i ovde. Šta da radim, kad mi se model  mnogo dopada. Prijatna, lagana, široka, za ove vrućine dušu dala. Treću ovakvu haljinu sam šila drugarici. Bogami je ona to svojski odradila. Izvadila je kroj za sve tri haljine i lepo isekla, moje je bilo samo da spajam, tj. šijem. Inače, vađenje kroja i sečenja materijala je meni noćna mora. Mislim, nije mi teško, u stvari jeste teško, leđa me đavolski bole i kada nešto šijem, uvek jedan dan krojim i sečem, a drugi spajam. Sad imam šegrta, pa neće biti problema (psovala me u sebi, garant:)))! 

I ovaj plavi materijal sam kupila da sašijem haljinu, ali sam se predomislila. Čini mi se da ne bi bilo baš normalno da sašijem i treću istu haljinu odjedanput. Ovo je nešto između haljine i tunike, može da se nosi sa majicom ispod, a i ne mora. Dušu dalo za kombinovanje, a i uz moju crvenu kosu ide odlično.

 Ova plava velika lanena torba bi bila brzinski projekat da nisam malo vezla na njoj. Mislim da joj to baš daje čar.

 Ovakvih dvanaest jastučića sam radila dva dana. Moja draga komšinica mi je pokazala caku kako i čime da napunim jastučiće da imaju lepo držanje i formu. Kad se peru samo se ubace u mašinu, nema skidanja navlake. Ukratko: sašije se postava od koflina i u njega  se stavi sitni sunđer. Jednostavno za šivenje, ali je proces dugotrajan. Sad mi je žao što nisam fotografisala sve korake u izradi pa lepo pokazala, ali drugi put. Morala sam da se koncentrišem na šivenje, jer nisam od onih što mogu da rade dva posla odjednom:)))

U ovakvom šivaćem raspoloženju sam još uvek, ali ni pletenje ne zapostavljam. To je tema sledećeg posta!
A ako se neko zapitao zašto toliko šijem haljine, odgovor je vrlo jednostavan: ugojila sam se i nemam šta da obučem. Iz istog razloga me i ne vidite na fotografijama;)))) A ako i omršavim, opet mogu da ih nosim, samo što će da stoje još bolje....
Oduvek sam bila multipraktična. Čini mi se da mi je to jedna od boljih osobina....